facebook

Naučnici otkrili „prekidač“ u mozgu za kontrolu apetita





  • Stavke sa zvezdicom (*) je obavezno popuniti. Izveštaji se pregledaju u roku od nekoliko sati. Proverite stranicu sutra.

    Ovogodišnja studija je završena. Ona je nakon detaljnog istraživanja ukazala je na otkriće „prekidača“ u mozgu koji može da pomogne da se kontroliše apetit.

    Većini je teško da prestanu da jedu iako su siti

    To bi ujedno moglo da objasni zašto je nekim ljudima teško da prestanu da jedu iako su siti.

    Istraživači veruju da nivo šećera u krvi utiče na “paljenje i gašenje” “prekidača” tokom konzumiranja obroka. Kada se on upali, ljudi počinju da se osećaju sito i prestaju da jedu, međutim, kada prekidač ne radi, odnosno kada je “ugašen” – dolazi do prejedanja i gojaznosti.

    Ovo otkriće je deo velikog istraživanja o kontroli apetita i toga kako su hormoni i moždana aktivnost ključni u određivanju gladi, žudnje za hranom i prejedanja.

    Naučnici su otkrili prekidač za apetit dok su proučavali snagu veze nervnih ćelija mozgova laboratorijskih miševa.

    Tačnije, želeli su da otkriju šta bi se desilo kada se enzim koji se zove OGT namerno izbaci iz određenih regija mišjeg mozga.

    OGT je poznat po tome što je deo mnogih aspekata metabolizma, uključujući i upotrebu insulina i glukoze u krvi – koji može da se poveća tokom obroka ili nakon ispijanja slatkih napitaka.

    Jedan od poslova ovog enzima je dodavanje hemijskih derivata glukoze proteinima, a to je ujedno i važan način kontrolisanja apetita. Kada su naučnici kod miševa izbrisali gen za ovaj enzim, njihova kilaža se udvostručila i to samo za dve nedelje.

    – Ti miševi jednostavno više nisu imali osećaj da su siti i nastavljali su da jedu – rekao je Olof Lagerlof, istraživač sa medicinskog fakulteta Džon Hopkins.

    Naučnici su otkrili da kada OGT više ne funkcioniše u određenoj vrsti nervnih ćelija u hipotalamusu, miševi ne znaju da treba da prestanu da jedu, što dovodi do gomilanja masti i masnih naslaga.

    – Gen za OGT enzim reguliše ravnotežu efekta sitosti. Kada bismo na primer veštački povećali aktivnost ovog gena, mogli bismo da učinimo da gladan miš jednostavno prestane da jede – rekao je profesor Ričard Huganir.

    – Veoma je verovatno da se isti mehanizam i tip ćelija nalaze i kod ljudi, odnosno u ljudskom mozgu, i da se na taj način i kod ljudi može kontrolisati apetit, ali je za to neophodno više istraživanja kako bi se to i potvrdilo – zaključio je profesor Huganir.

    Komentari

    Komentara

    Pogledajte i... Više od ovog autora

    Dodaj komentar