Bogatiji svet, siromašniji čovek: Evo zašto vlada sve veća nejednakost
Pogledajte sve epizode ove serije
Svet nikada nije bio bogatiji i prema mnogim parametrima, bolje je nego ikad, a ipak nejednakost je sve veća. Evo kako je to moguće i koja je uloga globalizacije u sve većem jazu između bogatih i siromašnih
Na levoj strani, ovaj gnev je usmeren na ultra bogate koji postaju sve bogatiji, dok ostatak zemlje stagnira i siromaši; na desnoj bes je okrenut prema imigrantima koji naizgled otimaju poslove domaćem stanovništvu i ugražavaju uspostavljen način života.
Čak i u SAD, koje mogu da se pohvale najvećom ekonomijom na svetu, prosečni prihodi po porodici jedva da su se pomerili u poslednjih 20 godina. Sa druge strane, svet je prema mnogim parametrima u prilično dobrom stanju – životni vek je duži, produktivnost je veća, dostupnost informacijama i zabavi nezapamćena u istoriji.
Odakle onda toliko besa kada stvari, prema merljivim faktorima, nikada nisu bile bolje? Deo odgovora leži u načinu na koji se globalna nejednakost menjala tokom poslednjih 30 godina.
Tokom 80ih, svet je bio podeljen na razvijene i nerazvijene, odnosno siromašne zemlje. Evropa, Japan i Severna Amerika spadale su u prvu grupu, dok je ostatak sveta zaista bio u pravom smislu siromašan. Prema podacima Svetske banke 1988. godine, prosečna plata u razvijenim zemljama bila je do 30 puta veća nego u nerazvijenim.
Istovremeno, nejednakost u bogatim zemljama bila je u padu, a društva su postajala sve uravnoteženija. Od kraja Drugog svetskog rata do 1975. godine, privredni rast izazvan industrijalizacijom stvorio je veliki broj dobro plaćenih radnih mesta za radnike srednje stručne spreme, a ekspanzija profesionalnih usluga, kao što su prosveta, zdravsto i bankarstvo omogućili su osnov za stvaranje rasprostranjene srednje klase. Kako je rastao srednji stalež, pratio ga je i nacionalni dohodak. U međuvremenu, većina ljudi u siromašnim zemljama bila je zarobljena u ruralnim predelima, siromaštvu i u sve većem zaostatku u odnosu na bogate delove sveta.
Sa krajem „zlatnog doba“ srednje klase, pad globalne nejednakosti je promenio smer. To je dovelo do rasta zastupljenosti jeftinih dobara i usluga preko azijske radne snage. Bum u izgradnji pretvorio je siromašne zemlje u zemlje u razvoju koje su polako počele da grade puteve, pruge, gradove i fabrike.
U narednim decenijama, plate u zemljama u razvoju su naglo skočile i iz siromaštva izvukle milione ljudi u Kini, Indiji, Latinskoj Americi i na Bliskom Istoku. Rezultat ovih promena bila je sve manja i manja razlika između bogatih i siromašnih zemalja.
Do 2011. godine nije se više mogla nikako okarakterisati kao drastična – srednja klasa u zemljama u razvoju bila je u usponu, dok je u razvijenom svetu ovaj stalež sve više stagnirao.
