facebook
🔔 INFO
Glavna strana » Balkan Portal Magazin » ISTINA I ŠARM KAFE: Ovo su štetna dejstva koja kafa ima na ljudski organizam
loading...

ISTINA I ŠARM KAFE: Ovo su štetna dejstva koja kafa ima na ljudski organizam

»Ali, doktore, tako volim da popijem samo poneku kaficu. Sve ću vas poslušati, ali samo ni kafu nemojte zabraniti«, molila je jedna bolesnica kada sam joj zbog visokog krvnog pritiska, koji joj je zadavao dosta glavobolje, savetovala kako da se hrani i šta da izbegava. Naročito je spomenuta kafa kao činilac koji nanosi štetu njenom zdravlju. Iako je bila svesna da joj kafa ne donosi nikakvo dobro, već vidno pogoršava njeno stanje, ipak nije bila spremna da se odrekne uživanja koje joj donosi taj omiljeni napitak.

 U nastavku pogledajte zašto baš na našin prostorima najviše ljudi ima srčani urad u jutarnjim satima, u poređenu sa ostatkom sveta. Šta se desi kada sa kafom pomešate mleko i ostale istine o šarmu kafe.

Na koji je način kafa uspela da stekne toliku popularnost?
Kafa je seme biljke Coffea Arabica I koja se od svih vrsta ovoga roda najčešće gaji. Njena pradomovina je etiopska pokrajina Kafa. Danas se kafa uzgaja: u Brazilu, Arabiji, Indiji i nekim drugim zemljama. Raste u obliku grma ili drveta koje može da dostigne visinu i do pet metara. Lišće joj je zimzeleno, cvetovi beli, a plod veličine trešnje, modre, žute ili bele boje zavisno od vrste. Mesnati deo se odstranjuje, a semenke se prže, melju i na kraju od njihovog praha priprema napitak. Svoj karakterističan miris kafa dobija prženjem, jer tada dolazi do promene nekih njenih sastojaka i razvijanja aromatičnih materija kao što su kofein i dr.

Kafa se počela piti kao što se to može videti iz sačuvanih rukopisa u 9. veku nove ere. U Evropu je stigla u 17. da bi u 20. veku postala masovna i svakodnevna pojava. bez koje se kako njeni uživaoci misle, nikako ne može.
Najvažniji sastojak kafe je kofein. U jednoj šoljici kafe nalazi se oko
0,15-020 g kofeina, skoro.ravno pojedinačnoj dozi kofeina koja se nalazi u jednoj injekciji. Toksična doza kofeina za ljudski organizam iznosi oko 0,50 grama (3-4 šoljice kafe), a smrtonosna doza oko 10 grama. Osim kofeina i drugi sastojci kafe imaju aktivno dejstvo na ljudski organizam, čak i u slučaju kada se pije kafa oslobođena kofeina može se pojaviti lupanje i ubrzan rad srca.

stetnost kafe po zdravlje

Kofein spada u grupu metilksantina zajedno sa teofilinom i teobrominom. Metilksantini se nalaze u velikom broju biljaka, rasprostranjenih po celom svetu, a od svih njih mogu se praviti određeni napici. Osim u kafi, kofein se u značajnoj količini nalazi i u pravom čaju (indijski, kineski, paragvajski mati čaj i dr), zatim u kola orahu (od koga se pravi koka-kola, pepsi-kola, kokta i drugi napici) i u kakaovcu. Njihova velika popularnost potiče najpre od njihovog dejstva na mozak i kardiovaskularni sistem.

Pošto je rastvorljiv u mastima, kofein se iz probavnog trakta brzo resorbuje i već posle 15 minuta od pijenja kafe maksimalno deluje. Neki sastojci kafe deluju tako što stežu sluzokožu, pa je zbog toga neke osobe ne podnose. Kofein u želucu stimuliše lučenje hlorovodonične kiseline, a smanjuje rad enzima pepsina i tako usporava ritam varenja što dovodi do gorušice. Bolesnici koji imaju čir na želucu i dvanaestopalčanom crevu dobro znaju da se bolovi pojačavaju posle pijenja kafe, naročito ako je to učinjeno pre jela.

Kofein nadražuje sve delove mozga, a naročito koru velikog mozga. Intelektualni rad se poboljšava, a umor i pospanost iščezavaju ističu poklonici ovog privlačnog napitka. Ako jedna šoljica kafe zaista povećava intelektualnu produktivnost i otklanja zamor to je veoma privlačno za svakog čoveka. Bolje se osećamo, a možemo više da uradimo. Da se pozabavimo malo problemom umora da li je to negativna pojava?

Umor u životu zdravih ljudi je normalna i poželjna pojava i može se slikovito uporediti sa crvenim svetlom na komandnoj ploči bilo kog auta, koje ima zadatak da opomene da ponestaje goriva, Umor je neka vrsta crvenog svetla.kojim telo signališe mozgu da su životne snage za taj dan utrošene, i da je neophodno potreban odmor. Jedna šoljica kafe ugasiće to »crveno svetlo«. Kada se ono ponovo »upali« doći će druga šoljica kafe i tako redom. Za sve to vreme organizam troši rezervnu energiju snagu koja bi organizmu i te kako dobrodošla u nekoj stresnoj situaciji (na primer pojava bolesti ili nastanak povrede) za koju je i predviđena. Tako se često događa da posle »blagotvornog« dejstva kafe, organizam pada u stanje krajnje moždane i telesne iscrpljenosti.

Kofein dvojako deluje na srce. U početku ga usporava delujući na parasimpatički deo nervnog sistema vagus, a zatim preovlađuje neposredno dejstvo na srčani mišić koje dovodi do energičnog, žustrog grčenja srca, do neugodnog lupanja, a katkada i do aritmije. Pre nekoliko godina u Bostonu je vršeno ispitivanje učestalosti srčanih udara na oko 12000 ljudi. U sklopu tog ispitivanja posmatrana je grupa ljudi koji su pili 1-5 šoljica kafe dnevno. U odnosu na one koji ne piju kafu srčani udar kod njih je za oko 60% češća pojava. Grupi sastavljenoj od ispitanika koji su pili više od 6 šoljica kafe dnevno srčani udar pojavljivao se 120% više nego u grupi potpunih apstinenata.

Na krvne sudove kofein takođe deluje dvojako. Pošto stimuliše centre vazomotora u mozgu, krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak raste. Zato se posle samo jedne popijene kafe osoba sa niskim pritiskom bolje oseća. Međutim, to dejstvo ubrzo poništava dejstvo kofeina na mišiće krvnih sudova usled čega se ovi šire. Što se tiče moždanih krvnih sudova tu preovlađuje vazokonstrikcija suženje. To dejstvo je veoma povoljno kod glavobolja jer zbog smanjivanja pritiska ublažava bol. Zato je kofein najčešći sastojak kombinovanih praškova protiv glavobolje.

kofein stetan za srce

Mišići se pod delovanjem kofeina mnogo brže stežu, refleksi su brži, ali je njihovo opuštanje teže i sporije i stiče se utisak kao da teže da ostanu u tom stanju napregnutosti. Prilikom testiranja vozača, oni koji se nalaze pod dejstvom kofeina pokazuju brže reflekse, ali zato imaju više grešaka.

Pijući kafu u velikim količinama mnogi postaju zavisni od kafe. Da bi se neka materija svrstala u red droga moraju se ispuniti određeni uslovi kao što je pojava psihičke i fizičke zavisnosti i tolerancije. Poznato je da ljubitelji kafe čim ustanu stavljaju na štednjak cezvu za kafu. Oni moraju da popiju kafu da bi se dobro osećali. To je psihička zavisnost. Fizička zavisnost ispoljava se onda kada se naglo prekine sa uzimanjem kafe. Tada obično nastupi glavobolja. Tolerancija se pokazuje time što organizam podnosi sve veću dozu kafe i kofeina koja bi inače kod nenaviknutih osoba dovela do toksičnih pojava. Tako će nenaviknute osobe već prilikom druge ili treće popijene šoljice kafe osetiti glavobolju, razdražljivost, nesanicu, lupanje srca, drhtanje, dok u isto vreme osobe naviknute na kafu sve to neće osetiti. Međutim, kod ovih drugih, pojaviće se znaci hroničnog trovanja kao što su živčane smetnje i glavobolje, bolovi u rukama i nogama, drhtanje, pojava svraba. vrtoglavica i drugo.

Poslednjih godina naučna ispitivanja sve više ukazuju na to da kofein stimuliše taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova (ubrzava proces arteroskleroze). Pored toga, kafa doprinosi češćoj pojavi raka bubrega i dojke.

Kada na jedan tas stavimo prijatno osećanje, a na drugi sve štetne posledice koje izaziva pijenje kafe nedoumice nema. Sa takvim saznanjem odluku o prestanku upotrebe ovog napitka lako je doneti i uspešno sprovesti.

Kakvu kafu pijemo? Poreklo kafe koje pijemo je veliki znak pitanja. Većina poznatih brenova kupcima serviraju kafu staru i do 30 godina iz skladišta u Nemačkoj. Takva kafa vrlo lako može da razvije kancerogeni aflatoksin.

Šta se desi kada kafu pomešamo sa mlekom? Kada kafu pomešamo sa mlekom dobijemo tvorevinu, štetnu po zdravlje, koji ljudski organizam ne prepoznaje.

Pogledajte

Komentari

Komentara