facebook
Glavna strana » Balkan Portal Magazin » Nastavnica srpskog jezika: Muka mi je od svega. Proklinjem dan kad sam poželela da radim ovaj posao
loading...

Nastavnica srpskog jezika: Muka mi je od svega. Proklinjem dan kad sam poželela da radim ovaj posao

Božica je nastavnica srpskog jezika, i u prosveti radi već devet godina. Ona je imala potrebu da se obrati deci, roditeljima, i svima onima koji ne razumeju suštinske probleme njene profesije, i muke sa kojima se svakodnevno suočavaju radeći svoj posao. Njeno pismo prenosimo u celosti, sa portala zelena učionica:

“Učenici koja je prepisivala na prošlom kontrolnom zapretila sam jedinicom, ali sam joj oprostila i bila “divna nastavnica”. Na narednom kontrolnom, u petak, naglas je rekla rešenje zadatka. Oduzela sam joj test 2 minuta pre kraja časa, zapretila jedinicom (svesna da mi Pravilnik o ocenjivanju ne pruža tu mogućnost) i rekla da zove roditelje (jedino što mi je dopušteno) u ponedeljak, u vreme kada primam roditelje.

Otac je u pratnji majke i sinčića došao odmah, izurlao se na mene na hodniku, izvređao me, rekao mi neverovatnu stvar: da je njegova ćerka divno dete i da nije njegova, nego moja odgovornost! U ponedeljak je umesto sa mnom razgovarao sa direktorom.

Posledica: ni devojčica ni otac nisu tema; jedina tema sam ja, ja sam “rizična”, često “kliznem”; čitalo mi se šta sam kad rekla u odeljenju (npr. da mi je mala plata); sva moja odeljenja su anketirana. Čekam rasplet.

Odeljenje je usmeno stalo na moju stranu ali — loše su uradili kontrolni pa zebem da će se za loše ocene pravdati preko mojih leđa; inače me vole kao tolerantnu osobu sa kojom mogu da razgovaraju o svemu. U školi nema sindikata; poznata je po poznatim roditeljima kojima se direktor sa uspehom udvara. U školi vlada udbaška, denuncijantska atmosfera, uz lažnu predstavu o “elitnoj” školi.

Predajem srpski, doktorant sam, majka tri devojčice, 20 godina staža, od čega 9 u prosveti; ličnost sam sa reputacijom u gradu.

Nije mi prvi put da sam u sličnoj situaciji. Pre nekoliko godina sam oduzela testove devojčicama koje su na školskom takmičenju prepisivale, što su i deca potvrdila.

Roditelji, dva bračna para lekara i dve babe, od kojih jedna penzionisana fah-koleginica, tražili su u Školskoj upravi da mi se oduzme pravo na rad. U upravi sam naišla na razumevanje i podršku. Direktor je zataškao sve tako što su učenice puštene na sledeći nivo takmičenja. Obećano izvinjenje od čuvenog lekara za prostačke psovke i uvrede nikad nisam dobila.

Muka mi je od svega. Od sebe najviše. Proklinjem dan kad sam poželela da radim ovaj posao. Zahvaljujući ponekom izuzetnom đaku, ponekad uspem da se otrgnem ovom osećanju potrošenosti.”

Komentari

Komentara